Slika Dorijana Greja – Oskar Vajld

Description

Slika Dorijana Greja – Oskar Vajld

Roman u kome su napisane najlepše stranice o mladosti i dati jednostavni opisi londonskog života, povezanih u jednu sentimentalnu ljubavnu priču…Ovaj Vajldov roman pojavio se 1890. godine. U njemu su trazene senzacije izvesnog tajnog culnog otkrica, medjutim, taj roman je smesa najlepsih stranica koje su napisane o mladosti i jednostavnih opisa niskih zakutaka, povezanih u jednu sentimentalnu ljubavnu pricu, po cestom obicaju engleskih novelista.

I zato ce ovaj roman za svakoga biti dozivljaj. Jer na kraju, kada ga procitate i zaboravite sve licnosti i dogadjaje u njemu, ostace vam jos dugo u dusi neko drhtanje puno tajanstvene lepote ove knjige.

London,

krajem XIX veka. U jednom umetničkom studiju, zanosni i bogati Dorijan Grej pozira slikaru Bazilu. San o posedovanju portreta koji će stariti umesto njega i prihvatiti tragove vremena na njegovom anđeoskom licu. Postaće za Dorijana paradoksalna, zastrašujuća stvarnost. Ali neće samo belezi starosti preći na sliku ovog lepog mladića, već i sramni poroci njegove duše: duše pune oholosti, iskvarene i dekadentne, zarobljene u ponoru izopačenosti i cinizma, neobuzdane pohlepe i želje za uživanjem svake vrste. Iz unapred izgubljene borbe za večnu mladost, Dorijan će izaći poražen, kao rob apsurdne želje da poistoveti umetnost sa životom.

Oskar Fingal O`Flaerti Vils Vajld rođen je 1854. godine u Dablinu. Bio je irski dramski pisac, pesnik i autor brojnih kratkih priča i jednog romana. Poznat po svojoj britkoj duhovitosti i obilju aforizama, postao je jedan od najuspešnijih dramaturga s kraja viktorijanskog doba i jedna od najvažnijih ličnosti svog vremena.

Provokativan, ekstravagantan, intelektualno nadmoćan, Vajld je rušio zastarele kanone. Kada je prvi put objavljena u Engleskoj, Slika Dorijana Greja izazvala je pravi skandal i uskomešala duhove javnosti. Međutim, uskoro se javljaju problemi sa alkoholom, a njegova slava počinje da bledi. Nakon što je dve godine proveo u zatvoru, seli se u Pariz. Nikada se nije vratio u Irsku ili Britaniju, i umro je u siromaštvu, zaboravljen od svih. Kažu da je na samrti rekao: „Jedno od nas moraće da ode.“