Napoleon o projektnom menadžmentu
Džeri Manas

Description

Napoleon o projektnom menadžmentu – Džeri Manas

Napoleon o projektnom menadžmentu: Napoleon Bonaparta je koristio napredne taktike projektnog menadžmenta pre nego što je ovaj termin postojao.

Samo što on nije vodio male poslove – koristio je taktike da bi upravljao celim carstvom.

Ne samo što je uspešno vodio više od pedeset vojnih kampanja, nego je vodio i stotine organizacija za razvoj i ponovnu izgradnju širom Evrope – i sve to tokom perioda konstantnih ratova.

Cvrsti principi i tehnike liderstva koje je Napoleon koristio su primenjive na bilo koju oblast menadžmenta danas kao što su bile tada.

Наполеон I Бонапарта (франц. Napoléon Bonaparte; Ајачо, 15. август 1769 — Лонгвуд Света Јелена, 5. мај 1821) је био генерал у Француској револуцији и као вођа био је први конзул Француске Републике од 11. новембра 1799. до 18. маја 1804. и цар Француске и краљ Италије од 18. маја 1804. до 6. априла 1814. и онда поново на кратко од 20. марта до 22. јуна 1815.

Наполеон је рођен на Корзици, које је Ђенова због дугова само годину дана пре његовог рођења Италија уступила Француској. Потицао је из скромне племићке породице као друго од осморо деце. Био је веома несташан, тврдоглав и одлучан, па га је мајка са пет година послала у школу за девојчице како би он постао послушнији, што се ипак није десило. Касније је уписан у војну школу у којој се истицао из математике из историје. Језици му нису били јача страна, а француски никад није научио да пише правилно и говорио је јаким корзијанским акцентом. Имао је само 14 година када је преузео дужност артиљеријског потпоручника, од када му је каријера била у сталном успону. Женио се два пута и имао је бројне љубавнице. Прву жену, Жозефину Боарне, од њега старију 6 година са којом није имао деце, упознао је на свечаном балу и био је очаран њеном лепотом. У брак са другом женом, Маријом Лујзом, аустријском принцезом, ступио је 1810. године и она му је подарила наследника Наполеона II. Након пораза у биви код Ватерлоа 1815, живео је у заточеништву на Светој Јелени. Да би прекратио време, писао је мемоаре и играо је билијар. Умро је 1821. године. У тестаменту је тражио да буде сахрањен на обали Сене, што није учињено.