Britanski muzej propada – Dejvid Lodž

Description

Britanski muzej propada – Dejvid Lodž

Britanski muzej propada: U Predgovoru za Britanski muzej propada (Biblioner, 2012),
David Lodge ukazuje da ovaj roman ima dve teme, jedna je moralna ili religiozna, a druga je književna.

“Prva se tiče rimokatoličkog učenja o kontroli rađanja,
tema koja je i mene veoma zanimala u vreme pisanja ovog romana, 1964. Tada sam bio mladi univerzitetski
predavač bez novca, oženjen, otac dvoje dece u stalnom strahu od dobijanja trećeg.
Žena i ja smo bili aktivni katolici i osećali smo se obaveznim da poštujemo zvaničnu crkvenu zabranu kontracepcije. U dogledno vreme smo promenili mišljenje o tome, kao i o mnogim drugim elementima katoličke vere.”

Da bi roman učinio interesantnim i čitaocima koji nisu ni katolici, ni hrišćani,
Lodge je odlučio temi pristupiti na duhovit način – predstaviti frustraciju i strahove mladog katoličkog para,
koji se bori da pomiri svoju seksualnu želju sa stavovima vere, kao aspektima večne komedije o ljudskoj seksualnosti.

Jedna od rečenica glavnog lika ovog romana Adama Eplbija ušla je u Penguin Book of Modern Quotations:

“Književnost se bavi uglavnom seksom, a ne rađanjem dece. U životu je obrnuto.”

Roman Britanski muzej propada sadrži mnoštvo parodija, i aluzija na dela pisaca poput Franca Kafke,
Virdžinje Vulf, Ernesta Hemingveja, Džozefa Konrada, Džejmsa Džojsa i drugih,
što podiže nivo interesantnosti i uživanja tokom čitanja ovog romana.

“Najočiglednija parodija, ili pastiš, od svih, jeste epilo, gde osim u Uliksu Džejmsa Džojsa – delu koje je (a to sam shvatio sa zakašnjenjem),
bio moj podsvesni model za roman koji se dešava u jednom danu, i koji je napisan mnoštvom stilova.

Čuveni unutrašnji monolog Moli Blum, bez interpunkcije, bio mi je na raspolaganju,
izvanredno odgovarajući onome što mi je trebalo: moj roman je mogao, poput Džojsovog, da se završi prizorom
junaka koji se vraća kući, sreće se sa svojom suprugom, i zaspi u bračnom krevetu, dok i dalje budna žena
pospano mozga o slabostima muškaraca, paradoksima sksualnosti i istoriji njihove veze i braka.

Molinu ključnu reč ‘da’ zamenio sam oklevajućim ‘možda’:

Od početka sam nameravao da Barbarin (Adamova supruga) trenutni nemir zbog moguće trudnoće splasne u posednjem poglavlju romana. Kada sam se setio da ciklus Moli Blum takođe počinje u poslednjem poglavlju Uliksa,
znao sam, ako ne i ranije, da postoji nešto što se zove piščeva sreća.” Ovim riječima David Lodge završio
je Predgovor za Britanski muzej propada.