Description
Žozefina život jedne carice – Keroli Erikson
Kada je 1804. godine Žozefina Bonaparte klekla ispred svog supruga Napoleona, koji će njenu lepu glavu ukrasiti carskom dijademom. Tek poneki iz mase posmatrača znali su za mračne tajne koje krije markantna saputnica harizmatičnog francuskog vojnika. Koji je, u vihoru jedne bespoštedne epohe nakratko vladao Evropom. Ovo je pripovest o Žozefini izmučenoj sumnjama i patnjom. O carici umornoj od preljubništva, avanturistkinji okovanoj teškim dugovima, o jednoj duboko nesrećnoj ženi koja na ovom svetu svom bolu nije našla leka. Priča o njenom životu već je bila izobličena. A, za nekoliko godina maštoviti pisci memoara, novinari i spletkaroši još više će je izobličiti. Tako da će prava Žozefina biti neprepoznatljiva.
Napoleon je na Elbi, a potom na Svetoj Jeleni, govorio o svojoj bivšoj supruzi sa omalovažavanjem i potcenjivao je njen doprinos njegovom usponu. Ali, Žozefinina deca i unučići su je se sećali sa mnogo ljubavi. Kao i oni koji su je poznavali i koji su je služili. U maloj crkvi u Rielu, gde se tog junskog dana okupilo mnogo ljudi, Hortenzija i Ežen podigli su spomenik, skulpturu sa njenim likom kada je bila u najboljim godinama. Ljupkog i ustreptalog lica i stisnutih ruku, kao da se nečemu nada.