Iz Akaša hronike
Rudolf Štajner

Description

Iz Akaša hronike – Rudolf Štajner

Iz Akaša hronike: Jedno od najbitnijih Štajnerovih dela, u kome je pokazao svu raskoš svoje vidovitosti. Akaša je zapis mentalnog nivoa u kome se čuva sva prošlost i budućnost i u kome su zapisani svi događaji materijalnog nivoa, ne samo na našoj planeti, već u celom svemiru.

Štajner, otac antropozofije, dubinom svoje vizije je prodro u drevnu zaboravljenu istoriju našeg sunčevog sistema, opisujući nastanak i razvoj planeta, kao i u drevnu istoriju naše planete, opisujući nestale civilizacije (Atlantida i ostale) i ostale misterije pokopane eonima vremena.

NAŠI PRECI SA ATLANTIDE

Naši preci sa Atlantide mnogo su se više razlikovali od današnjeg čoveka nego što to može zamisliti onaj čije je
znanje potpuno ograničeno na svet čula. Ova razlika ne proteže se samo na spoljnu pojavu nego i na duhovne
sposobnosti. Njihovo znanje, njihova tehnička umeća, u stvari, čitava njihova civilizacija, razlikovali su se od onoga
što se danas može posmatrati. Ako se vratimo natrag do prvih razdoblja atlantskog čovečanstva, nalazimo
mentalnu sposobnost koja je sasvim različita od naše. Logičan razum, moć aritmetičkog računanja, na čemu
počiva sve što se danas proizvodi, toga uopšte nije bilo kod prvih Atlantiđana. S druge strane, oni su imali visoko
razvijenu MEMORIJU. Ta memorija je bila jedna od njihovih najistaknutijih mentalnih sposobnosti. Na primer,
Atlantiđanin nije računao kao mi, koji učimo određena pravila pa ih posle primenjujemo. “Tablica množenja” je
nešto sasvim nepoznato u vreme Atlantide. Niko nije utisnuo u svoj intelekt da je tri puta četiri 12. Kada je trebalo
da izvede takvo računanje on je to mogao jer se sećao identičnih ili sličnih situacija. On se SE]AO kako je to bilo u
prethodnim prilikama. Treba samo shvatiti da svaki put kada se razvija nova sposobnost u nekom organizmu,
stara sposobnost gubi snagu i oštrinu. Današnji čovek je superiorniji od Atlantiđana u logičnom razmišljanju, u
sposobnostima da kombinuje. S druge strane, memorija se pogoršala. Danas čovek misli u pojmovima, a
Atlantiđanin je mislio u slikama. Kad bi se slika pojavila u njegovoj duši on bi se setio veoma mnogo sličnih slika
koje je već doživeo. On je usmeravao svoj stav prema tome. Iz tog razloga je sve učenje u to vreme bilo različito od
onoga što je kasnije nastalo. Nije se računalo da bi se decu opremila sa pravilima, da bi se izoštrio njihov razum.