Atlas namesti – Predrag Đorđević

Description

Atlas namesti – Predrag Đorđević

Atlas namesti: Sve je manje onih koji imaju strpljenja za čitanje knjiga. Ova pisma samo liče na knjigu. Mogu napisati trista pisama ali neću, jer Ti nemaš vremena za čitanje ”debelih” knjiga.

U budućnosti će biti napisano na desetine knjiga o konačnom nameštanju prvog pršljena. Imam čast i zadovoljstvo da pišem treću knjigu o ovoj epohalnoj spoznaji. Prvu je napisao tvorac metoda, a drugu jedan francuski novinar. Ovo genijalno otkriće promeniće većinu udžbenika iz medicine, a mnoge knjige o zdravlju postaće suvišne zato što su pogrešne.

Ova pisma će Ti ličiti na najlepšu bajku. Nije bajka već postojeća realnost za stotine hiljada oslobođenih ljudi iz ropstva
bolestima. Zavali se udobno i uživaj. Izvini što nema slika da Ti razbiju monotoniju čitanja, ali genijalna rešenja su jednostavna, pa nema potrebe za šarenilom. Garant neće biti dosadno, jer ipak se R A D I O G L A V I. Tačno je da se radi o glavi ali za spas glave, a i celog tela.

Dođe čovek kod lekara. ”Doktore sve me boli. Pipnem petu ona me boli. Pipnem koleno boli. Kuk me boli. Pipnem stomak boli. Ma boli me dupe, rame, ruka, srce, nos, glava, uši, vrat … Sve me živo boli”. A lekar će ”Bre, čoveče, tebe boli prst. Sestro, sledeći pacijent”. Ulazi sledeći i odmah se žali ”Ja imam sve bolesti osim hipohondrije”.

Ne bih mogao da budem lekar. Težak je to posao, jer je uzaludan. Batrganje u živom pesku. Pomažu ljudima, ali ne mogu ih izvaditi da ne potonu u tminu bez dna. Imao bih srca, ali nemam stomak da posmatram kako tonu, a pomoći im ne mogu.

Žali se pacijent doktoru ”Ubi me potiljak u zadnjih dvadeset godina”. Doktor ga gleda i kaže ”I mene, ali ne znam kako TO da rešim”.

Sve nas polako, ali sigurno U B I J A potiljak. Razumem da pacijent kao laik za ljudsko telo ne shvata, ali doktor poznaje anatomiju i zna da se tu nalazi A T L A S.

Pišem Ti kao svom najmilijem. Budimo bliski. Ne persiram Ti, ali pišem sa veliko T.

Upravo čitaš najvažniju knjigu u svom životu. Naravno da u to sada ne veruješ, ali polako. Srešćemo se mi ponovo na kraju knjige.

Znam da su pisma u ovim užurbanim vremenima zastarela. Ipak, ovo što ćeš iz njih saznati zaslužuje da malo usporiš, jer se radi o najvažnijoj stvari u Tvom životu. Izgubićeš neki sat čitajući ih, ali ćeš dobiti desetine hiljada sati srećnijeg života.

Prvi korak je uvek najteži. Dugo sam razmišljao o prvoj reči i sada će pisanje teći lakše. Opet Z D R A V O, jer zdravlja nikada previše.

Zdravo je najčešći pozdrav. Evo i koren reči pozdrav je Z D R A V. To je više od javljanja. Zdravo je iskrena želja za nečim najvrednijim, a istovremeno se očekuje i takav otpozdrav. Tako se obraća onaj ko Ti želi dobro. Sledi kratko pitanje ”Kako si”? Pitanje se najčešće kod starijih odnosi na zdravstveno stanje. Ako se ima malo vremena počinje priča o zdravlju. U tome prednjače žene kod kojih se četvrtina razgovora odnosi na pronalaženje rešenja za zdravstvene probleme: lične, dečije, za muža, za svoje roditelje…

Toliko puta čuješ izraze ”Bože zdravlja” ili ”Biće svega, samo da smo živi i zdravi”.

Ranije kada je vreme bilo usporenije jedni drugima bi smo za doček Nove godine poželeli ”Puno zdravlja, para, ljubavi, sreće, da se udaš, da ti se sve želje ostvare”… Sada se ubrzava ”Samo zdravlja ostalo će doći samo”. Nekako ispada da je zdravlje, odnosno N E Z D R A V LJ E, na prvom mestu liste problema i prioriteta.

Zašto je to tako? Zato što neko ne obavlja svoj posao kako treba.

Ko je to? Ko je zadužen za naše zdravlje? Šta ga sprečava da radi ono što najbolje ume? Zašto ne radi kako bi trebalo? Ko je K R I V?

Odgovori slede u sledećim pismima.

Za sada ti mogu napisati da je on najvredniji radnik. U svakoj sekundi obavlja milione funkcija u našem telu. Ova pisma su većim delom priča o njemu, a svako od nas ga ima.

Po veličini mozak dele na mali, srednji i veliki. Ovaj najmanji mozak najmanje pominju. U narodu je poznat kao ”čvor života”.

Mala je svesnost velikog mozga o ”maleckom” mozgu: Tamo je negde iza; Nije u vidnom polju; On se podrazumeva – ispod razuma je; Radi tiho i neprimetno svoja posla; On je mali, a podržava rad i velikom mozgu. Kada veliki spava on i tada radi, a potpuno je zapostavljen i zanemaren. Nesvesni smo njega zato što on ne poseduje ”moć svesti” kao veliki mozak.

Stvarnost je sasvim drugačija i hiljadama godina ljudi su u bolestima, bolovima, patnji, agoniji, nesreći, mučenju, skraćenom životu i milionima problema koji D O S A D A nisu bili rešivi, jer se nije znao većinski uzrok bolesti.

Generacije i generacije pre nas, a nažalost i sadašnje generacije su žrtve prigušenosti najmanjeg mozga da radi savršeno.

Kakve prigušenosti? O čemu se radi? Zar je moguće da se do sada nije znalo o tome?

Postoji li rešenje za najveći problem čovečanstva?

Ova pisma će Ti omogućiti da svedočiš budućim generacijama o veličanstvenosti vremena u kome je P R O N A Đ E N O R E Š E NJ E najvećeg problema ljudske civilizacije.