Description
Propaganda je krajem XVIII veka bila definisana kao: pkcija i^edera Ed
javnim mnjenjem da bi mu se -nametnule odredene polititke ili socijalne ideje. da [n
se kod njega izgradlla volja da trahi i podrlava odredenu politiku. vladu odredmq
predstavnika”.
Nastojanja vlada da Sto potpunrjom kontrolom medija ili uz pomoc taftih
organizacija utidu na javno mnjenje, podelo je u XIX veku da udaljara pjm
propagande od prvobitnog znatenja. Sve vi5e je ovim izrazom poiela da se oiltatari!
manipulacija ili zloupotreba.
U modernom dru5tvu. propaganda se sve vi5e izjednaEava sa tenderriznim
informisanjem orijentisanim na usmeravanje javnosti. DrZavni propagandni rylilt
formirani tokom dva svetska rata u prvdj polovini XX veka, doprineli su orqi nqgalfuui
k6notaciji. Hladni rat je joS viSe produbio taj negativni predznak. Kraj hladnog rre
nije oznadio i kraj ideoloSke propagande. Koncepti neoliberalno-r globaliznra i rrfni4tervencionizmabili
su snaZno promovisani proliagandnim tehnikama uz rrymr*r
savremenog hipermedijalnog aparata.
U XX veku, rednik ,,Veliki Rober” povezuje sa ovim pojmom pogrdne izraze. tm
Sto su: punjenje glave, ispiranje mozga, blef, laZ, to nije istina…
Poslednje godine XX veka, po mnogo demu ie imati posebno mesto u rtilfrf
propagande. Promet informacija, zasnovan na Sirokoj primeni dostignuca u obh*i
telekomunikacija i informatidke tehnologije, dobio je, do tada. nezamislive nurtsrt-
Informacija je postala strate5ka roba, za diju proizvodnju, oblikovanje i fisn
narastaju prave medijske imperije. Tehnike poigravanja stavovima i Zeljam Fd[-
zbog ostvarenja politidkih ili komercijalnih ciljeva, dobile su nove alate fu*asniirih
moguinosti…
