Description
Živi Bogovi – Gordana Brajović
Sećaš li se onog sata
Kad si meni oko vrata
Bele ruke savila
I krijući tvoje lice
Meni pone neotice
Tvoju ljubav otkrila?
Sećaš li se onog jada
Kad glas dođe iznenada,
Ko iz vedra neba grom,
Da ja moram odlaziti,
Tebe dragu ostaviti,
I moj vozloljubljeni dom?
Suva zaslja u tvom oku,
I vozbudi preduboku
Ranu tužnu srca mog,
Reći ništa ti ne mogo,
Žalost nema reči mlogo,
Pitaj samo srca tvog.
