Beskonačnost – Žarko Dragićević

Description

Beskonačnost – Žarko Dragićević

Beskonačnost: Misaona poezija u prozi koja samu sebe poništava, jer naglašava doživljaj prirode i i stapanje sa svepostojanjem, doživljajem svega oko nas i u nama, LJubavi, koja kada se pretoči i reč gubi smisao.
Na tragu velikih poetskih tragalaca za beskrajem u poslednjih nekoliko vekova, Getea, evropskih romantičara koji su čeznuli za beskrajnošću duše unutar i van nas, preko “Luče mikrokozme” Njegoša, do savremenih pesnika beskraja. Provejavaju odjeci drevnih i savremenih duhovnih učitelja i filozofija istoka (Advaita) koji traže božansku iskru u čoveku, kap Okeana, izgubljenu u Iluziji, koja je samo prikrivena naslagama impresija našega uma…

„Apoteoza stvaralačke Reči, ko­kreacije sa Bogom (“čovekov će biti Osmi dan Stvaranja”), ali i prodiranje u velike
duhovne promene našeg vremena, kada se kolektivna svest čovečanstva uzdiže od razuma ka intuiciji, od govora
ka telepatiji, tj komunikaciji bez reči, zenovskom i istočnom naglašavanju da se apsolutna istina Bogoostvarenja
ne može iskazati ograničenošću govora. Pesničko korišćenje Reči da bi se reč poništila, kao Um koji samog sebe
poništava da bi odlobodio prostor da se svest, Kap­Duša sjedini sa Bogom.

Opisivanje neopisivog, govor o neizrecivom, večna težnja svih kroz Umetnost tragalaca za Apsolutom. Tako je i
nastala poezija, težnja da se poput muzike dokuči nedokučivo čulima i umom. Povratak u davno izgubljenu
harmoniju… povratak u Ljubav, najvažniju silu koja drži sve atome Kosmosa na okupu. Ljubav u akciji, empatiji za
bližnjeg, zajedništvo koje je imperativ duhovnog uzdizanja kolektivnog duha u sadašnjem trenutku istorije. To
podrazumeva i prevazilaženje svih svešteničkih i institucionalnih posrednika između Čoveka i Boga, koji su
manipulisali strahom zarad sopstvenih sitnih intesesa.“